Nekako se očekuje da u digitalnom dobu sve više predmeta iz svakodnevne upotrebe postaje “pametno” u smislu ugradnje neke vrste računarskog sklopa i mogućnosti povezivanja sa drugim uređajima i internetom. Telefoni su bili samo početak, pa sada već ozbiljno hrlimo ka takozvanom “internetu stvari” (eng. internet of things), fenomenu koji pretpostavlja međusobnu povezanost stvari za najrazličitije namene – od onih koji mogu da stanu u džep, pa sve do automobila, domova u kojima živimo, energetskih mreža i saobraćajne infrastrukture.

Pisana reč

Jedan od predmeta koje većina ljudi koristi svakodnevno i tokom celog života je olovka. Premda je od guščijeg pera do savremenih hemijskih olovaka pređen dugačak put, malo toga se u osnovnoj nameni i načinu upotrebe zaista i promenilo. Ovo je donekle i logično ako uzmemo u obzir da je konačni rezultat korišćenja olovke uvek bila pisana reč na odgovarajućoj podlozi. Sada je cilj da napisano automatski pređe i u neopipljivi virtuelni prostor. Na taj način bismo mogli da uštedimo trud i vreme za naknadnu digitalizaciju, a pametna olovka bi trebalo da dobije i dodatnu upotrebnu vrednost, na primer da posluži kao zamena za diktafon ili izvor korisnih informacija vezanih za pisanje (zamislite olovku koja zavibrira kada napravite pravopisnu grešku). Do sada smo videli različita rešenja, od kojih su neka zaista inovativna i sveža, poput pametne olovke koja koristi poseban papir sa skrivenim markerima za beleženje poteza i prepoznavanje rukopisa ili onog gde se na običnu svesku kači dodatni senzor koji prati poteze olovke. Mnogi pokušaji konstruisanja pametne olovke podrazumevaju posebnu podlogu, ali njih teško da možemo računati u kategoriju o kojoj pričam, jednako kao ni elektronske stajluse za telefone i tablete. Prava pametna olovka mora zadržati osnovnu funkciju pisanja po papiru i dopuniti je “digitalnim đakonijama”. Tu se, međutim, javljaju brojni problemi.

Problemi i rešenja

Verovatno najveću prepreku predstavlja potreba za što manjim dimenzijama i masom. Ako u olovku ugradimo elektronske komponente i bateriju, ona postaje neprihvatljivo masivna i teška za baratanje. Dalje, mnogi ističu problem preciznosti digitalizacije i brzine prepoznavanja rukopisa. Potonje nije tolika prepreka ako znamo da softver za ovu namenu postaje sve napredniji, dok posao procesiranja može biti delegiran drugim uređajima sa kojima je olovka bežično povezana. Realna poteškoća nastaje kada se pametna olovka koristi za crtanje i skiciranje. Tu je veoma važan krajnji rezultat u digitalnom obliku, koji još uvek nije savršen u meri u kojoj se to očekuje. Ipak, verujem da će ubrzani razvoj tehnologije dovesti do rešenja koja će omogućiti masovnu upotrebu i redefinisanje stavari koja je vekovima simbol obrazovanja i napretka. Uostalom, zar se ne slažete da uz olovku epitet “pametan” mnogo više pristaje nego uz bilo koji drugi predmet.

p

U ovom članku

  • Pametni predmeti
  • Od guščijeg pera do savremenih hemijskih olovaka
  • Težina elektronike